15.12.2008.

Igmanski mrš


Bio je osrednje lijep i obećavajući dan u našem kampu u Miševićima (43° 15' 18" N, 19° 40' 57" E). Jay-Z je kao i obično lješkario nakon obilnog doručka, Demolition Emčo je jeo hrenovke (kisele paprike u hrenu) a ja sam neprestano udisao neku čudnu smjesu sastavljenu od 78.08% azota, 20.95% oksigena i nešto argona. Oni koji misle da se od vazduha ne može živjeti, nisu dobro savladali tehniku disanja.

Pijuckao sam BioAktiv od brusnice & nara i pušio Kinder Bueno, kad me Jay-Z prenu iz stanja hibernacije i reče: ‘Mrš!’. Znao sam da je vrijeme za pokret. Ušao sam u mutvak, zgrabio par maslina bez košpi i Vlahov ®, te se uputio prema JayZ-jevoj rikši na quattro pogon.

Vrijeme je bilo da obiđemo Igman - dugo nismo bili gore, a bojali smo se da neko nije kontaminiro' štagod, pa smo užurbano spremali ostatak prtljaga. Nevjerovatno koliko stvari može stati u jedan ruksak sašiven od katrana i najlona. Zaključali smo kamp, zalili begonije, podigli na bankomatu nešto keša i išamarali neke narkomane usput.

Dobra muzika u autu a mi abnormalni, kakva kombinacija. Jay-Z je mudro laprdao bez prestanka. Emčo je čoek od malo riječi, al sve što kaže pravo je bezze jer priča spanglish (spanish+english). Dok smo se truckali, razmišljao sam o prolaznosti Lige prvaka, o smislu edipovog kompleksa, ali najvise me zaokupljala misao o Državi.

Platon je imao pravo kad je rekao da na čelu države trebaju biti filozofi, pa vojne starješine, pa svi ostali ispod njih. Kod nas je upravo naopako; na čelu su chobani koji su se obogatili preko noći, a svi ostali su donji. Nije džaba neki mudar čovjek rek’o': ‘Onoga ko se obogatio za godinu dana, trebalo je objesiti prije 12 mjeseci!’.

Stigosmo na Igman za nekih pola sata, i pođosmo pravo u obilazak planinskih domova. Najprije se stvorismo kod Šumarskog doma na Velikom polju. Prizor predivan, miris užasan. Naime, upravo je pored nas prolazio neki rođak Borislava Paravca. Taj ostavi nešto iza sebe tek kad čučne. Raspitasmo se za cijene, i oduševljeni elokvetnošću domaćina ostadosmo hiperventilirat oko kuće. Kad smo se ispuhali, postavili smo šator i zamezili hrane u iznosu prosječne plate u Sarabonu…

Onda smo prešli u treće agregatno stanje i odlepršali u pravcu doma Kabalovo. Tu su sobe prilično atraktivne, iako liče na najobičniju pećinu. Kreveti stabilni, vojnički, uz pokoji virus ebole po dekama. Sve u svemu, topla nepreporuka…

Pri povratku ugledasmo direktora ASA-auta Senada Olovčića
sa svojim skromnim Porscheom. Učinilo nam se da nam je dobacio 'Linoleume, Emčo i Jay-Z, nek vas sreća posluži, sto godina duboki ste, tisuć' ljeta široki ste'. Naravno, samo nam se učinilo.

I tako, umorni od silnog glupiranja, strmospizdismo se prema autu i nazad do Miševića pa u Rajvosa da okusimo malo karbon-monoksida. Šta reći na kraju? Ako idete na zahtjevne planinarske ture, spavajte koliko god možete i nemojte puno piti - u suprotnom ćete pisati ovakve nebuloze ili u najboljem slučaju završiti kao autor ovog posta...




Švancvald Klinik v 3.0